USPON VARVARINA
U meni ima dovoljno plama da osvoji prazninu
Dovoljno energije da oplodi prostor
U meni se sile zbijaju i biju
Oblaci mojim očima prohode
Ja sam kvazar
I usisivač tamni
Ja sam neartikulisani
Dinamitom ispunjen rezervoar
Ja ću prasnuti
Biću hipernova
Osvetliću nebo
Zauzimam prostor
Treba mi da dišem—
Klaustrofobičnost moje sirovosti
Ja sam osvajač
Zvezdani luster zanjihaću
Da ozvezda moju noć
Ja sam divljak
Ne pitam
Rešavam
Ne skitam
Odbacujem
Znanje koje uspavljuje
Ljigavi akademski ton
Sterilnu sholastiku
Ćiftinsko kaćiperstvo
A kad se umorim
Sažimam
Razmahani neba veo
Sebi vraćam
Bivam plemenit i miran
Bogat i mudar
Sed
Moja kosa još jedino svetluca
Okrajcima galaktičkih puta
Moja su deca još uvek rodna
Al' varvarstva moga nesta
Sada sam
Biološki istrošen svemirski akvarijum
U meni se još jato ribica kupa
No nestajem
To vidim
Rodiću se opet
Pa sve ispočetka
NOVI VANDALI
I novi Rim će posrnuti
Pred naletima novih vandala
Koji će rušiti ono što stari nisu
Bogovi su ionako uvek ćutali
Ćutanje vodi u tihu smrt
Liči na život, a nije život
Biti nem znači ne biti
Znači neprimetno nestajati
Bolje je sagoreti u vatri
Nego biti nem
Bolje je da neki slavno prežive
Nego da svi nečujno umru
Uspavanost je kazna
A borbom zaslužen život
Predznak buduće slave
Nagrada, zdravlje i let
Ako svi ćute
To je znak da je kasno
Da pregovora nema—
Vandali slušaju samo kad su slabiji
Zagrmi Bože
Ako već nećeš da pričaš
KRUG
Gde je kraj vida
Kraj ravnoteže
Slatkovištu hitaš
Do besmisla dušu goniš
I u njemu odgovore tražiš
Iako sićušan, krećeš u potragu
Istrajnošću uranjaš
U jednostavnost tajne—
Čvor čvršći od stvarnosti
Čuva sjaj suštine
Samo jedna stvarnost
Delićem svojim uronjena
U bit pražnjenja i vraćanja
Do kraja odsjaja
Večitog smenjivanja biva uznesena
Kroz zamke plašljivih držalaca ravnoteže
Opijen krajnošću u sebe je primaš
Kidaš spetljane konce
Nit izvora niti utonuća
Svetlošću sjedinjeni
SEBI U SUSRET
Na pustoj visoravni
Gde vetar mahnito duva
Visoka trava povija se
Povija i on
Tamo gde sam
U okružju surom
Vedrinu sluti
Igra se zbiva
Sebe u hodu sačekuje
Da bi izbegao studeni krug
Na rubu samom
Izmičuć strmini
ČOVEK I PLANINA
Zagrli svoju planinu
Pa se osluškuju
Zaviri u utrobu njenu
Da vidi sebe
Razreže vrhovima njenim
Parče mekanog neba za hranu
Na golom horizontu iznikli
Ukleto srasli pružaju korenje
ŠAMAN U PLAVOJ PLANINI
Surovim vrhovima
Prkosi maglenim visinama
Lebdećim gromadama
Skriva dušu početka
Sam pred hladnom snagom godina
U skoku kroz istoriju tvrdih slojeva
Kroti obesne sile
Planina pulsira
Njemu se predaje
S njim razgovara
Planini on se predaje
Njenu snagu primajući
MOST
Nisi to što si
Mrak svetlost u sebi traži
Nad predelom neprevodivim
Van vremena i podela
Sadašnjeg kruga
Gradiš most
Prema magličastom sjaju
Koji se budi
MISLILAC
Njegov vid
Nad bezdnom prostora bdi
Vijori maglama sna
Brzinom nadnebesnom sluti
Kretnju čaranja
Njegov plam
Svrhu sna skriva
A kada prah bude
Samo će odjek
Magla da čuva
PREDELI MIRA
Gladni šakali
Na obali pustinje
Tumaraju ružni i nemi
U potrazi za hranom
Ljudi u potrazi
Za cvetnim poljima
Predelima mira
Davno izgubljenim
VIZIJA
Čudne i nepoznate reči pred očima
Poznata slova, a nepoznati smislovi
Obešeni ljudi, skeleti
Povorke iznemoglih
Zaboravile na sjaj i oholost
Smerno se slivaju
U dobrovoljne jazbine
Da bližnji nastave u neizvesno
Zlokobna slika
Preleće bezbrižnom atmosferom
Vizija sveta koji u potaji čeka
Ili samo san
DOLAZAK MRAKA
Tek probuđena večnost
Preko obzora se spušta
Penušavom draperijom
Crnih talasa
Najstarija treperava boja
Natapa mekanu vedrinu
Na pozorje pada zavesa
