KNJIGA DRUGA
HOMER
Nisam ja napisao Ilijadu i Odiseju
Već su one napisale mene
Nisam ja živeo tu epopeju
Već su se u meni priče stekle njene
Nisam ništa izmislio
Samo sam zvuke slušao
Ništa novo smislio
Samo sam misao kušao
Da me ne izda pred snagom pamćenja
Sećanje celog naroda
Da me ne prevari sopstveni zvuk
HOMER I FILIP VIŠNJIĆ
Ima li ikog sa jačim vidom
Od Homera i Višnjića pod nebom
Da vide ceo svemir iznutra
I gledaju u juče i sutra
Kako vide što drugi ne vide
Sa istom snagom sve da predvide
Šta ih to hrani da danas žive
Svojim vidom i naš da ožive
Jezici trebaju narodima
Bez jezika ni vida nema
Pevači trebaju jezicima
Da šire vid prema oblacima
Jezik je izvor njihovog vida
I daleko od svakog privida
Svetlošću prevarenog oka
Oni nam ništa ne kažu odoka
Jezik budi kad zaboravimo
Svoje glasove proneverimo
Jezik gleda dok mi spavamo
Naš san sanja da ne nestanemo
PAMĆENJE
Svako biće je kap u reci
Koja teče kroz vreme
I vreme svoje čeka
Iz sećanja izvire reka
Trajnija od vremena
Bez sećanja čovek je senka
Koju nosi matica
I briše u svojim vrtlozima
GETE
Ako je ruža procvetaće
Kaže Gete za pesnika
Ali cvetaju li ruže u pustinji
Ili je pesnik i voda i cvet
NJEGOŠ
Na groblju će iznići cvijeće
Za daleko neko pokoljenje
Zasvetleće svetlost što pokreće
Novo slovo, novo poklonjenje
Svetlost će roditi novu priču
Pevanu starim slovom jezika
Pa neka mu snagu i odriču
Slovo je istina umetnika
Samo je svetlost jača od jezika
A reč je njeno najlepše dete
Majka se seća njegovog krika
Dok su slova učila da lete
Slovo nas rađa i određuje
Oni bez slova nisu ni živeli
A svetlo slovo sve pobeđuje
I živi životom besmrtnika
SIMON BOLIVAR
Mrtav je Libertador
Liberta iskri u snovima našim
Ali sve manje je snova—
Zaboravljena prirodna radnja
Umire san
Novi krug umrtvljavanja
Nadigrano strpljenje
Strpljivo se tetura na putu za Eldorado
U obećanom lavirintu sreće
Nevina pastorala
Plače pod šamarom modernizma
Iskrivljena slika oca
Visi na polusrušenom zidu
Nad napuštenim poljem
POL CELAN
Pesma je poruka u boci
I dok putuje u ogromnom moru
Ona ne spava već raste kao biljke
Davno posađene na samom izvoru
Dok znaš da snaga je u poreklu
Dok pamćenje istoriju čuva
I prati reku davno poteklu
Ti slušaš snagom proverenog uva
Strune su mrtve ali zvuk traje
Dok pesma putuje i dok se pamti
I tvoje sećanje ne nestaje
Dok zvuk te stari na putu prati
Razgovor traje ne nestaje
Od prvog zvuka i prvog glasa
Priča se prenosi i opstaje
Nudeći lepotu bez oglasa
AUTOPORTRET
(Sećanje)
Zaiskre slike u mislima,
Ko kapljice rose u jutro,
Ugledam nebo u danima
Kad leto miriše sočno i oštro—
Sve biva toplo.
U leto, nebo nad Bistricom
Postane malo i blisko,
A Sunce toplom iskricom
Silazi na reku i lebdi nisko—
Sve svetli.
Zamirišu lipe,
I Zvezda koja se smejala—
Dok sam u sumrak brao tulipe,
A ona tajnu čuvala—
Zablešti.
Na usnama osetim dodir njen,
U njenim očima, neba
Plavi pogled prepoznam,
I, uz pomoć Sunca izmamljen,
Osmeh, koji me i danas vreba,
Ugledam.
DEVOJKA S KALEMEGDANA
Viđamo je na Kalemegdanu
Kako vitka i blažena hoda
Pogledom greje neznanog junaka
Pomalo nestvarna i nebeska
Daleka pomalo, a ipak bliska
Viđamo je na Kalemegdanu
Po jedna živi u svakom gradu
Iako stidljiva, svi je znaju
Osmehom hrani neznanog junaka
Njena tajna širi se sa juga
I rasprostire po gradovima
Viđamo je na Kalemegdanu
Ona je san i vila i devojka
Lepotom miluje hrabro srce
Ona svetli iz svakog junaka
Ona nije devojka koje nema
Ona je živa i tu pored nas
Viđamo je na Kalemegdanu
Pogledom leči neznanog junaka
VID
1
Ti si moj vid i moja svetlost
Ti svetliš Svete iz mojih očiju
Moja lepota ti si i radost
Moj vid ti si i moja svetlost
Ti moje oko, ja tvoja mladost
Moje oči tebe ispisuju
Ti moj si vid i moja svetlost
Ti svetliš Svete iz mojih očiju
2
Tražim li tebe u svojoj noći
Dok na putu danu se nadam?
Hoću li i u mraku smoći
Da tebe vidim u svojoj noći?
Pitam se hoće li mrak proći;
Sebe u tami tražim i vidam.
Vidim li tebe u svojoj noći
Dok danu na putu se nadam?
3
Tražim li sebe u tvojoj noći
Dok ti na putu danu se nadaš?
Da li će tvoja svetlost pronaći
Do mene put u tvojoj noći?
Pitam se hoću li svetlost naći.
Hoćeš li tajnu svoju da predaš?
Tražim li sebe u tvojoj noći
Dok ti na putu danu se nadaš?
4
Vidim li te il' se pričinjavaš?
Je li ti to svetliš sa dna mora?
Da li to svojom svetlošću pevaš?
Vidim li te il' se pričinjavaš,
Ili svetlu igru sa mnom igraš
Na obali mora bez odmora?
Vidim li te il' se pričinjavaš?
Uznosiš li Sunce sa dna mora?
5
Od svetlosti vid je važniji
Tvoje svetlosti nema bez vida
Vid je zrak svetlosti odvažniji
Vid od svetlosti je važniji
Ali bez svetlosti nema privida
Oko svetlosti vid je najsnažniji
Od svetlosti vid je važniji
Jer oko je svetlost tvoga vida
VILE I VITEZOVI
Vitezovi su najbolji borci
A vile su najlepši stvorovi
I vile i vitezi su tvorci
Kojima se ponose dvorovi
Lepota vila hrani dobrotu
Vitezova strašnih na konjima
Što mačevima brane lepotu
U boju maštaju o vilama
Na konjima sanjaju mirise
Jer vile ih lepotom čuvaju
Nudeći meke ženske obrise
Bez vitezova da ih sanjaju
I njihova lepota nestane
Jer nema očiju da je brane
ČULA
Je li lepo bolje ili gore
Je li dobro lepše ili nije
Je li to talasom peva more
Obala se pesmom mora lije
I najbolja obala je pusta
Bez dobrog talasa koji hrani
Zapljuskujući peščana usta
Šumom i vodom obalu brani
Obala je večni život mora
I dobrota lepote njegove
A uho, svedok ovog razgovora
Dok mirno oko gleda valove
Bez oka—ni mora ni obale
Ni bure bez uha da sluša vale
JEZIK
Govori ili rumori
Kazuje ili prikriva
Slogovima žubori
U reku se jezika sliva
Kazuje ili prikriva
Gde su pravi odgovori
U reku se jezika sliva
Kad god se reč progovori
Gde su pravi odgovori
Dok jezik rečima pliva
Kad god se reč progovori
Nova za njom se izliva
Dok jezik rečima pliva
Taman se reč izgovori
Nova za njom se izliva
Reči to su, razgovori
Netom se reč izgovori
Već slogovima žubori
Reči to su razgovori
Dogovori i romori
SVET I MISAO
Misao je svetlija od svetlosti
Istrajnija od zaborava
Stvarnija od svoje stvarnosti
Misao stvarnost osvetljava
Istrajnija od zaborava
Stara i u prvoj mladosti
Misao stvarnost osvetljava
U svojoj kupa se radosti
Stara i u prvoj mladosti
Stalno sa svetom razgovara
U svojoj kupa se radosti
Samo misao svet osmišljava
Sa svetom stalno razgovara
U njenoj on blista lepoti
Samo misao svet osmišljava
U njenoj svet kupa se toploti
U njenoj on blista lepoti
Stvarnijoj od svoje stvarnosti
U njenoj svet kupa se toploti
Svetlijoj od svoje svetlosti
VID I LEPOTA
Od tvog vida zavisi lepota
Lepota se sebi ne veseli
Tvoja misao je njena toplota
Ne gledati je prava grehota
Cvetovi bi bez vida uveli
Od tvog vida zavisi lepota
Ne zaboravi da sva divota
Čarolijom čula se useli
U tvoju misao njena toplota
U tvoju dušu sleće mekota
Pejzaža što u oku zabeli
Od tvog vida zavisi lepota
U tvoju misao sleće lasta
Da u tvojoj duši zasvetli
Njen let postaje tvoja toplota
Lepota je sam vrhunac rasta
I misao što ponosno svetli
Od tvog vida zavisi lepota
Tvoja je misao njena toplota
MEDITERANSKA KANCONA
Mediteran nije obično more,
Već krije davno potopljene tajne.
To magično Mediteransko more
Više je nego samo jedno more—
Ono mnoge obale zapljuskuje,
Da sve ih hrani darežljivo more.
Gradovi u svom duhu nose more.
Kolosi, kapije Mediterana,
Još svetle iz vode Mediterana.
Vatru Olimpa rodilo je more;
Bogove i filozofe gradova
Iz hramova bajkovitih gradova.
Konstantinopolj—taj cvet od gradova,
Čuva stari san, kontinent i more.
Zakon, licej, senat, plod su gradova.
Stari bogovi, čuvari gradova,
Uzdižu se iz penušave tajne.
Nema Evrope bez starih gradova.
Moćni Zapad diše vazduh gradova
Mediterana koje zapljuskuje
Svežim idejama da zapljuskuje
Nove živote i ljude gradova.
Svečanost je usud Mediterana—
Evropa pod suncem Mediterana.
Misao i pesma Mediterana
Napaja i svetluca iz gradova.
Veliki Hram šalje s Mediterana
Molitvu i pesmu Mediterana
U nebo da svetli i čuva more.
Ustreptalo bilo Mediterana
Rodilo je cveće Mediterana—
Balkan i Apenine, da iz tajne
Pevaju i silaze u dno tajne.
Zapad je rođen iz Mediterana
Da životvornom vodom zapljuskuje
Svet; da nove obale zapljuskuje.
Magijski božji talas zapljuskuje
Te drevne obale Mediterana.
To Bog svetlošću vodu zapljuskuje.
Sve je živo dok more zapljuskuje
I obasjava živote gradova.
Voda će i dalje da zapljuskuje,
A Sunce mišlju će da zapljuskuje
One koji obožavaju more,
Koji slušaju sirene dok more
Hrani njihove sne i zapljuskuje,
Iz samog jezgra svekolike tajne,
Sve što je niklo i cveta iz tajne.
Mudrace u svet rođene iz tajne
Svetlošću znanja more zapljuskuje;
Nedokučive istine iz tajne,
Tajnom mora rešavaju čvor tajne.
Sunce se budi iz Mediterana;
Ono samo poniklo je iz tajne,
Ono je svetlucavi talas tajne,
Vesela pesma njegovih gradova,
Ono blešti sa trgova gradova
Što rastu iz srca velike tajne
O kojoj sanja i pevuši more,
O kojoj istinu otkriva more.
Gradovi svetlostima hrane more,
A more gradove mirisom tajne
Iz najdubljih dubina zapljuskuje.
Nastavlja se život Mediterana,
Kupan svetlošću njegovih gradova.
Napomena: Pesme u Knjizi prvoj nastale su kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih ( u isto vreme kad i pesme iz Krugovanja), dok su pesme u Knjizi drugoj novije.
