BAJKA I KRAJ
Svet je bajka
Mi—njeni čuvari
Privezani za tlo
Maštamo o kraju
Čeznemo za beskrajem
Između dva kraja
Dve sile beskraj čine—
Bajka i san iz bajke
PARADOKS
Patuljak: Reci mi istinu
Mogu da je izdržim
Tajna: Kada bi mogao da je izdržiš
Možda bih ti i rekla
Patuljak: To je paradoks
Tajna: Istina i jeste paradoks
ZVEZDA U TRAVI
Približi se travi
Videćeš zvezdu
Prihvati zrak osmeha
Osunčaj se iznutra
Rastvaraj stvari pogledom
Naličje im je drugačije
Vrati se staroj navici
Gledanja u nebo
Beri s njegovih poljana
Postaćeš mirišljav i ti
SLOVO NJEGOVO
Ka nevidljivom liku
Slovu njegovom
Slovo po slovo ka središtu
Približavanjem
Zaslužiti iskupljenje
Naslućivanjem maglenih obrisa
Kojima se ogrnula praznina
Da nama ne bude hladno
MESTO ZABORAVLJENO
Mesto sanjano mislimo da ne postoji
A ono je samo mesto zaboravljeno
Koje se budi u nama
To mesto koje nije bajka
Već nedostižna istina
Podseća nas da smo bili nešto drugo
Mesto koje sanjamo budi nas
Usred svetlosti koja liči na bajku
VATRA
Gde je vatra
Da istopi ledeni krug
Gde je odgonetka
Za makar mali znak
Za zrak kroz ovu bajku
Dok tražimo put
KAMEN I REČ
Buđenje sveta jeste govor kamena
On ima svoju priču i svoju tajnu
Gledao je svetlost, slušao vodu
Kretao se svuda, došao iz mraka
Mada namerno zaboravlja
Najduže sećanje ima
Bez zaborava kamena reč nema smisla
Reči su želja njegova da se seti porekla
Kamen je oko i uvo
Njegov život je preslišavanje sebe
Posao prilično zaludan
Marljivo obavlja
MISAO 2
Kako je živa misao
Nevidljiva
A bez nje vida nema
Kako je žilava misao
Lome je
Ona slobodno hoda
Kako je visoka misao
Smeška se daleka
Osmatra nas i pomalo žali
Dubina je njena visina
Što dublja to viša
PATULJAK
Mislio je da su drugi mali
To je bila njegova veličina
Mislio je da će i oni biti veći
Ali u drugim životima
Verovao je u reinkarnaciju
Bio je vrhunac prethodnih života
Veliki i dobar
Posmatrao je svet sa svoje visine
Drugi su rasli
On kržljao
Ovaj patuljak
Još uvek gleda sa svoje visine
DA LI POSTOJI BOG
Treba li sumnjati u let orla
U Sunce
Treba li sumnjati u pčelu i cvet
U ljude
To je više pitanje verovanja u naša čula
Jer nije nelogično verovati da nas nema
Vid je ipak jači od logike
Zato mnogi veruju u ono što vide
Vera je pitanje vida
I slepi to vide
UVREDA
Svete knjige su uvreda za Boga
S dobrim namerama
Ko ima pravo da stavlja reči
U usta svemoćnog gospodara
Ko može u njegovo ime da govori
Sebe posrednikom njegovim da proglašava
Ko ima pravo da širi laž
U Božje ime
Bog je milostiv
Razume našu potrebu
Milijarde i milijarde galaksija
Koliko li tek civilizacija
Svi oni imaju svete knjige
Svoje proroke i Božje sinove
BOŽJI SIN
Svemir je Božji sin
Koji je stvorio mnogo dece
Oplođavajući prazninu
Zaboravlja šta je bio
A onda pokušava da se seti
Njegov problem je manje problem istine
A više problem sećanja
Jednog istog koje sebe zaboravlja
I čezne da se seti
Na različitim putevima
HRIST
Već dve hiljade godina
Razapinju nedužnog Hrista
Ono što je bio on
Različito je od onog što drugi žele
Isus nije tražio ni hteo
Da bude ono što nije
Njima nije potreban on
Nego njihova ideja o njemu
Pontije ga je poštovao
Više od njih
Spaljivanje veštice Đordana Bruna
Još jedna je rana na Hristovom telu
Da se opet pojavi
Razapeli bi ga oni koji se iza njega kriju
Ideja traje duže od Rimske imperije
Pilat u svemu izgleda nemoćno kriv
ISTO
Samo praznina kad gleda
Uvek isto vidi
Kada bismo utvrdili
Koliko je važno da se nešto kaže
Možda nijednu reč ne bismo napisali
MOŽDA
Odlazim bez pozdrava
Ne treba nikoga uznemiravati
Nečujno
Niko ništa neće primetiti
Niko neće ni znati
Da sam tu bio
